- Kontakt: +381 11 406 9027
Kada se pomene oralna higijena većina ljudi odmah ima asocijaciju na pastu za zube, četkicu za zube i zubni konac. Ali širom sveta postoje razni neobični događaji. Najluđe navike u higijeni zuba rezultat su tradicije, starih narodnih verovanja koje su prenošena sa kolena na koleno ali i upotrebe prirodnih resursa koji su bili na dohvat ruke. Većina je nastala iz potreba za održavanjem zuba zdravim, bez prisustva moderne stomatologije. Mada iz današnjeg ugla mnoge od njih deluju jako čudno.
Zato pročitajte u nastavku kako ljudi širom sveta vode brigu o zubima, šta je mit, a šta istina tj, šta ima realno uporište.
Širom zemaljske kugle i danas su prisutni postupci u održavanju oralne higijene koji se razlikuju od onih koje većina primenjuje u Evropi. Iako postoje one koje bi stomatolozi verovatno danas zabranili, neke su ipak bezazlene a neke i korisne.
Misvak je grančica koja se koristi u mnogim delovima Afrike, Bliskog istoka i Indije, žvaće se dok se ne razvlaknasti. Vekovima ova prirodna biljka sadrži antibakterijske supstance. Istraživanja su pokazala da misvak stvarno smanjuje količinu bakterija u ustima, međutim ne može u potpunosti da zameni četkicu za zube kakva nam je danas poznata.
Ruralni delovi planete imaju i danas stanovnike koji koriste aktivni ugalj i drveni pepeo za pranje zuba. Pomaže u uklanjanju nečistoća i mrlja. Činjenica je da ugalj postoji u modernim pastama ali njegova prekomerna upotreba lako da ošteti zubnu gleđ zbog abrazivnosti.
Pojedini krajevi Azije i Latinske Amerike mešaju limun i so i tu smesu koriste za trljanje zuba i desni. Vode se idejom da limun osvežava dah a so dezinfikuje. Ako se koristi često limunska kiselina može ozbiljno da nagrize zubnu gleđ.
Postoje razna verovanja koja se danas praktikuju, pored konkretnih navika koje smo naveli.
Ohaguro je praksa koja je postojala u Japanu u prošlosti i podrazumevala je bojenje zuba u crno. Crni zubi smatrani su znakom lepote, zrelosti i statusa u visokom društvu. Srećom ovakav običaj se ne praktikuje više. Ali dovoljno govori koliko se doživljaj ,,lepog osmeha” razlikuje od kulture do kulture.
Karijes je u nekim delovima smatran simbolom da neko živi ,,sladak život”. Bol se pripisivao sudbini i ignorisao umesto da se leči, što je za cilj imalo ozbiljne dentalne probleme.
Vađenje zdravih zuba u pojedinim plemenskim zajednicama podrazumevalo se kao deo rituala prelaska u odraslo doba. Nekada su ovakve prakse imale snažan simbolički značaj u primitivnim kulturama ali na sreću danas se smatraju štetnim.
Neke ,,preživele” najluđe navike u higijeni zuba prešle su dug put tokom istorije i iz narodne prakse prenele se na savremeno doba.
Ispiranje usta biljnim čajevima (žalfija, kamilica)
Povremeno korišćenje sode bikarbone
Upotreba ulja za ispiranje usta (oil pulling)
Navedene metode tj. ,,trikovi” imaju blagi efekat na oralnu higijenu iako naglašavamo da nisu zamena za redovnu oralnu higijenu. Ni za tromesečne posete stomatologu.
Ljudi su oduvek pokušavali da sačuvaju zube zdravim, uz materijal koji im je bio dostupan koliko da su nam navedene prakse čudne. Sigurnije i efikasnije metode nam je donela savremena tehnologija, međutim potražnja za prirodnim i tradicionalnim metodama i dalje uzima maha.
Idealno je ako napravimo kombinaciju razuma i savremenih znanja: razumevanje porekla starih navika i upotreba proverenih proizvoda.
Najluđe navike u higijeni zuba širom sveta pokazuju koliko je nega o oralnom zdravlju univerzalna kao tematika širom sveta ali i pokazuje da su pristupi jako različiti. Put do današnjeg savremenog osmeha je bio dug i šarenolik, i prešao je put od pepela i grančica do savremenih pasti za zube. Sa današnjim znanjem svesno biramo najbolje za svoje zube, bez eksperimentisanja neproverenim metodama koje mogu više da štete nego da koriste.
Ne čekaj da se problem sa zubima pojavi nego deluj preventivno, a u tome ti može pomoći neki od proizvoda iz naše ponude.
Ako imaš bilo kakvo pitanje u vezi naših proizvoda, slobodno nam se obrati. Na sledećem linku se nalazi naš kontakt.